1. Home
  2. Новости
  3. Глобална анализа на трендовите за улогата на синдикатите во време на COVID-19

Глобална анализа на трендовите за улогата на синдикатите во време на COVID-19

Глобална анализа на трендовите за улогата на синдикатите во време на COVID-19
0
400 ПРЕГЛЕДИ

Светот на работата е длабоко под влијание на глобалната пандемија со COVID-19. Владите започнаа програми за фискален стимул со цел поддршка на приходите и работни места, како и спречување на целосен колапс на економијата.

Ефективен социјален дијалог и соработка помеѓу владите, организациите на работодавачи и организациите на работниците се покажаа како неопходни за дизајнирање и спроведување на соодветни стратегии и политики за решавање на негативното влијание на COVID-19 кризата и за градење инклузивни општества.

Глобалната анализа на трендовите за улогата на синдикатите во време на COVID-19 најпрво ги открива најпогодените категории на работници, работниците во најранливите ситуации и сектори кои се најмногу погодени од КОВИД-19 пандемијата, од гледиште на синдикатите. Потоа, се обезбедува резиме на одговорите на синдикатите на КОВИД-19 кризата и напредокот постигнат преку трипартитен или бипартитен социјален дијалог или преку билатерални интеракции со владите во 133 земји за време на периодот од март до август.

Понатаму документот открива дали синдикатите се согласуваат со економските и социјалните мерки имплементирани од нивните влади, и дали се повредуваа правата на работниците и синдикатите. И на крај, документот дава насоки за тоа како синдикатите можат да се зајакнат и да помогнат да се изгради „подобро нормално“.

Наодите од глобалната анализа на трендовите се засноваат на анализи на регионални трендови на одговорите на синдикатите на пандемијата со КОВИД-19. Тие ги рефлектираат информациите добиени од националните синдикати.

Најпогодени, најранливи работници и најпогодени сектори од аспект на синдикатите

Здравствените  и работниците од првата линија се категории на работници кои се најмногу погодени од кризата КОВИД-19 ширум светот. И покрај тоа, ги ризикуваа своите животи и покрај пријавените недостатоци на лична заштита. Слично на тоа, работниците во неформалната економија, како и самовработените се несразмерно погодени поради недостаток на заштита и замена на приходите или заштедите, несигурност на нивниот работен однос и нивно исклучување од мерките за поддршка. Додека малите и средните претпријатија искусија нагло намалување на побарувачката и приходите, ако не и целосен прекин на нивната активност.

Жените, младите, бегалците и лицата со попреченост се најранлива категорија на  работници, а нивната ситуација се должи пред се на неформалната и несигурната природа на извршената работа, лошите работни услови, изложеноста на насилство и маргинализација и недостаток на заштита или поддршка од страна на јавните служби.

Туризмот, патниот и поморскиот транспорт, како и авијацијата и градежништвото, трговијата и угостителството и секторите за забава и производство се секторите кои се најпогодени од пандемијата на КОВИД-19. Компаниите што работат во овие сектори доживеаја привремено прекинување на работењето или запирање на економските активности, ограничувања во движењето и затворање на границите, се изложени на сериозен ризик од банкрот и сериозни падови со негативни последици врз вработувањето.

Одговори на синдикатите во време на КОВИД-19

Работниците како активен играч во социјалниот дијалог: 108 од 133 земји или 81% го користеле социјалниот дијалог како одговор на пандемијата за да постигнат консензус за насочените мерки за заштита на работниците и претпријатијата.

Барем една форма на социјален дијалог, дали бипартитен или трипартитен, или и двете, биле користени во 100% од земјите од Арапската држава, 88% во азиските земји, 84% во земјите во Европа и Централна Азија, 77% во африканските земји, а 76% во земјите во Америка.

Трипартитниот дијалог меѓу владите, синдикатите и организациите на работодавачите бил користен во 79 од 133 земји (59%). Кога синдикатите учествувале во дискусиите за креирање на политики, најчест предмет на преговори биле мерките за социјална заштита и вработување, мерки за фискална сигурност, безбедност и здравје при работа (БЗР), индустриските односи.

Бипартитен дијалог меѓу работодавачите и синдикатите се одвивал во 82 од вкупно 133 земји (62%). Работодавачите и работниците честопати изразуваа слична загриженост во врска со соодветноста на донесените мерки и недостатокот на потребните залихи на пазарот (на пр. лична заштитна опрема). Во некои случаи, тие доставија заеднички изјави, предлози или барања до владите. Тие, исто така спроведоа засилени мерки за БЗР или обезбедија дополнителни придобивки за специфичните категории работници. Во некои случаи, тие потпишаа и Меморандуми за разбирање со кои се обврзуваа да спречат колективни отпуштања и да ги зајакнат гаранциите за вработување.

Насочените активности на синдикатите за нивните членови/ работници вклучуваат обезбедување на фондови за итни случаи, кампањи за подигање на свеста, програми за обука и услуги за усогласување на пазарот на трудот, правни совети, дистрибуција на пакети со храна и опрема за лична заштита, и во некои случаи признавање на КОВИД-19 како професионално заболување.

Синдикалното здружување на работниците е сериозно погодено од ограничувачките мерки. Како резултат на тоа, додека некои синдикати решија да ја прекинат наплатата на членарина, други сметаа дека кризата е можност да се подигне свеста и да се обратат до неформалните работници во економијата и започнаа успешни кампањи за членство. Други, пак, развија иновативни начини за организирање и допирање до членовите или организирани хуманитарни акции.

Синдикатите генерално ги поздравија одговорите на владите и покажаа поддршка во обезбедувањето усогласеност на работниците. Сепак, во многу околности, изразено е незадоволство од спроведувањето на механизмите за социјален дијалог, недостатокот на учество на синдикатите во процесите на донесување одлуки и недоволна јасност во однос на донесените мерки. Некои синдикати ги критикуваа своите влади дека не обезбедиле соодветна заштита за сите, вклучително и за работниците кои вообичаено се исклучени поради нивниот статус на вработување.

Прекршувања на правата на работниците и синдикатите беа пријавени од повеќе синдикати низ регионите. Најмногу прекршувања се пријавени во арапските држави (67%), во Азија и Пацифик (35%), проследено со Европа и Централна Азија (29%), Африка (21%) и Америка (20%). Прекршувањата главно се однесуваа на Меѓународните стандарди за труд, непочитувањето на работните регулативи во врска со отпуштањата, работното време и исплатата на платите и непочитувањето на прописите за БЗР.

Барањата од синдикатите до владите за итно дејствување вклучуваат универзална здравствена заштита, продолжено боледување, невработеност и семејни бенефиции, парични трансфери, сигурност на работа и приход, финансиска поддршка на претпријатијата, усогласеност со Прописите за БЗР, признавање на КОВИД-19 како професионално заболување. Среднорочните/ долгорочните препораки вклучуваат зајакнување на социјалниот дијалог, проширување на опфатот за социјална заштита, вложување на долгорочни активности во социјалните и здравствените услуги и бришење на надворешни долгови.

Заклучоци

Синдикатите треба да ја сметаат кризата како повик за будење и нивен придонес кон подобро градење и унапредување на трудовите и социјалните стандарди. За да се постигнат овие цели, тие треба да бидат признаени, да учествуваат во креирање на политиките и да преговараат за склучување на колективни договори за унапредување на основните права, соодветни минимални плати, како и максимално работно време, придобивки од здравствената и социјалната заштита за сите и безбедност и здравје при работа.

За подобра иднина потребни се одговори од глобален размер засновани на ефективен социјален дијалог и здрави меѓусебни односи. Синдикатите треба да осигураат дека привремените мерки донесени како одговор на пандемијата со КОВИД-19 се чекор напред кон здраво закрепнување, насочено кон среднорочна и долгорочна перспектива, во согласност со приоритетите идентификувани во политичката рамка на МОТ за одговор на кризата со КОВИД-19.

Агендата на синдикатите за издржливост и заздравување во контекст на кризата треба да има за цел: градење на политичка волја, придонес кон зајакнување на механизмите за социјален дијалог, градење на знаење и капацитети, зголемување на репрезентативниот капацитет, промовирање на приоритетите на работниците, обезбедување на нови услуги, проширување на партнерства, вклученост во процесите на ООН за одржлив развој, како и споделување на информации и искуства од претходни кризи.

A Global trend analysis on the role of trade unions in times of COVID-19

A Global trend analysis on the role of trade unions in times of COVID-19

A Global trend analysis on the role of trade unions in times of COVID-19
0
0 ПРЕГЛЕДИ

The world of work is being profoundly affected by the global COVID-19 pandemic. Governments have launched fiscal stimulus programmes of an unprecedented scale with a view to supporting income and jobs as well as preventing an outright collapse of the economy.
Effective social dialogue and cooperation between governments, employers’ organizations and workers’ organizations have proven indispensable to designing and implementing appropriate strategies and policies to address the negative impact of the COVID-19 crisis and to building inclusive societies.

The Global Trend Analysis on the Role of Trade Unions in Times of COVID-19 first reveals the most affected categories of workers, workers in the most vulnerable situations and the sectors most hit by the COVID-19 pandemic, as seen by trade unions. It then provides a summary of trade unions’ responses to the COVID-19 crisis and the progress made through tripartite or bipartite social dialogue or via bilateral interactions with governments in 133 countries, including one territory, during the period spanning March to August 2020. The document goes on to reveal whether trade unions agreed with the economic and social measures implemented by their governments, and whether workers and trade unions’ rights were violated. Lastly, it provides guidance on how trade unions can reinforce resilience and help to build a “better normal”.

The findings of the Global Trend Analysis are based on regional trend analyses of trade unions’ responses to COVID-19. They reflect the information provided by national trade unions to ACTRAV Specialists in ILO field Offices, information available in the ILO COVID-19 Information Hub as well as information from other sources such as national and international trade union organizations.

The Most Affected Workers, Workers in the Most Vulnerable Situations and the Most Affected Sectors in the View of Trade Unions

Health and frontline workers are the categories of workers most affected by the COVID-19 crisis worldwide. They have risked their lives for others despite reported PPE shortages. Similarly, informal economy workers as well as self-employed and casual workers have been disproportionally hit due to the lack of protection and of income replacement or savings, the precariousness of their employment relationship and their exclusion from support measures. Lastly, MSMEs have experienced sharp decreases in demand and revenue if not the total discontinuation of their activity.

Women, young people, migrant workers, refugees and people with disabilities are the workers in the most vulnerable situations due primarily to the informal and precarious nature of the work performed, poor working conditions, exposure to violence and marginalization, and the lack of protection or support by public services.

Tourism, road and maritime transportation as well as aviation and construction, commerce and hospitality, and the entertainment and manufacturing sectors are the sectors hardest hit by the COVID-19 outbreak. Companies operating in these sectors experienced a temporary suspension of operations or stoppage of economic activities, restrictions in movement and border closures, serious risk of bankruptcy, and severe downturns with negative consequences on employment, the provision of services and the availability of raw materials.

Trade Unions’ Responses to the COVID-19 Crisis

Workers as active players in social dialogue: 108 out of 133 countries, or 81 per cent, used social dialogue in response to the pandemic to achieve a consensus on targeted measures to protect workers and enterprises. At least one form of social dialogue, either tripartite, bipartite or both, was used in 100 per cent of the Arab State countries, in 88 per cent of the Asian countries followed by 84 per cent of the countries in Europe and Central Asia, in 77 per cent of the African countries, and in 76 per cent of the countries in the Americas.

Tripartite dialogue between governments, trade unions and employers’ organizations took place in 79 out of the 133 countries (59 per cent). When trade unions participated in policy discussions, the most frequent subjects of negotiation were social protection and employment measures as well as commitments towards collaborative industrial relations, and fiscal and occupational safety and health (OSH) measures.

unions was reported in 82 out of the 133 countries (62 per cent). Employers and workers often expressed similar concerns over the adequacy of the measures adopted and the lack of necessary supplies on the market (e.g. PPE). In some cases, they submitted joint statements, proposals or requests to governments. They also implemented enhanced OSH measures or provided additional benefits to specific categories of workers. In some cases, they signed MoUs or CBAs committing to preventing collective dismissals and to strengthening employment guarantees.
Bilateral interactions between governments and trade unions took place in 46 out of 133 countries and one territory (34 per cent). The topics negotiated included amendments to existing legislation in light of the COVID-19 crisis, retrenchment benefits and unemployment benefits for workers who lost their jobs, income support to self-employed workers and persons in need, additional benefits for health care workers, and necessary safety and health measures for workers.

Targeted actions of trade unions for their members / workers included setting up emergency funds, awareness-raising campaigns, training programmes and labour market matching services, legal advice, distribution of food parcels and PPE, and in some instances the recognition of COVID-19 as an employment injury.
Unionization by workers’ organizations has been severely affected by lockdowns and restrictive measures. As a result, while some trade unions decided to discontinue the collection of membership dues, others saw the crisis as an opportunity to raise awareness and reach out to informal economy workers, and launched successful membership campaigns. Still others developed innovative ways to organize and reach out to members, or organized humanitarian actions in order to remain relevant.
Agreement with government COVID-19 responses: Trade unions generally welcomed governments’ COVID-19 responses and demonstrated support in ensuring workers’ compliance. However, in many instances, dissatisfaction has been expressed with the implementation of social dialogue mechanisms, the lack of trade unions’ participation in decision-making processes and the lack of clarity with regard to the measures adopted. Some trade unions criticized their governments for having failed to provide adequate protection to all, including workers who are normally excluded due to their employment status.

Violations of workers and trade unions’ rights were reported by several trade unions across the regions. Most violations were reported in the Arab States (67 per cent of the countries) and in Asia and Pacific (35 per cent of the countries), followed by Europe and Central Asia (29 per cent of the countries), Africa (21 per cent of the countries), and the Americas (20 per cent of the countries). Violations mainly concerned International Labour Standards, non-compliance with labour regulations with regard to layoffs, working hours and the payment of wages, and disregard of OSH regulations.
Trade unions’ recommendations to governments and employers: Requests from trade unions to governments for immediate action included universal health care, extended sickness, unemployment and family benefits, cash transfers, job and income security, financial support to enterprises, compliance with OSH regulations, the provision of in-kind benefits and the recognition of COVID-19 as an employment injury. Medium/long-term recommendations included strengthening social dialogue, extending social protection coverage, making long-term investments in social and welfare services and forgiving external debts.

Conclusions
Trade unions should regard the crisis as a wake-up call for contributing to building forward better and advancing labour and social agendas. To achieve these objectives, they need to be recognized, participate in policy-making, and negotiate collective agreements promoting fundamental rights, adequate minimum wages as well as maximum working hours, health and social protection benefits for all, and safety and health at work.

Building forward better requires global-scale responses based on effective social dialogue and sound industrial relations. Trade unions need to ensure that the temporary measures adopted in response to the COVID-19 pandemic are a stepping-stone toward a sound recovery focusing on a medium to longer-term perspective in line with the priorities identified in the ILO’s policy framework for responding to the COVID-19 crisis.

Trade unions’ agenda for resilience and empowerment in the context of the COVID-19 crisis and recovery should aim to: build political will, contribute to strengthening social dialogue mechanisms, build knowledge and capacity, increase representative capacity, continue to promote workers’ priorities, provide new services, expand partnerships, engage with the UN processes on sustainable development, share information and learn from previous crises.

A Global trend analysis on the role of trade unions in times of COVID-19